среда, 16. јануар 2019.

Football tag

Spavaš li mirno Poljarević Majo?
Šalim se Majo, znaš da sam oduševljena tvojim blogom i morala sam malo da te stokujem i tako sam naišla na ovaj tag, tako da ćeš mi oprostiti štu ću ti maznuti ideju. Ko prizna pola mu se prašta. Valjda.

Koliko god se ja trudila da vas ne smaram svojim opsesijama, ipak je ovo moj blog, moje parče virtuelnog papira, tako da jebiga, trpećete me još malo.

Baj d vej, činjenica da sam danas na kineskom bojkotovala jednu reč jer podseća na ime jednog lika koji mi užasno ide na živce, dovoljno govori o tome koliko je ovaj tag stvoren za mene. I neke ustanove, ali nećemo o tome.


1. Omiljena ekipa (reprezentacija ili klub)?

Bolivija brate. Srbija, podrazumeva se kad je reprezentacija u pitanju, a omiljeni naš klub mi je Partizan (to se takođe podrazumevalo) a strani Bajern iz Minhena.
Partizan volim od kad znam za sebe, i to doslovno jer je moj tata navijao za Partizan mnogo pre nego što sam se ja rodila, tako da mi je to praktično u krvi 😂 Pored njega sam i ja počela da ga volim, kao i fudbal generalno.

Резултат слика за partizan

2. Ekipa koju ne voliš (reprezentacija ili klub)?

Ne volim švajcarsku reprezantaciju, ne zato što su igrači nacionalnosti koje jesu, nego jer nisu Švajcarci. U čemu je fora da ti pola igrača nije nacionalnosti za čiju reprezentaciju igraju? Takođe smatram da je prirodno da neko ne igra sa istim žarom za neku drugu reprezentaciju s kojim bi za svoju zemlju, ako je ima. 
A kad su klubovi i pitanju, ne volim Liverpul, nećemo o razlozima, i očekivano, Bajernove i Partizanove rivale, s tim da tu nije situacija kao sa Liverpulom, jer iako taj klub ne volim, ne obožavam preterano (ovo nema negativnu konotaciju, čista konstatacija) nijedan iz Premier lige, mada ih poštujem, dok je ovde stvar rivalstva and that's just the way how it is.


3. Da možeš dati crveni karton bilo kom igraču, ko bi to bio?

A kontate da ako ja ovo kažem, opet će me neko populjuvati u komentarima? 😂 Dala bih crveni bilo kome ko se na terenu ne ponaša u skladu sa time kako bi trebalo da se ponaša, ko pravi sranje od igre unoseći tenzije, političke poruke, provokacije i ostalo. Koje god nacionalnosti bio i koga god pokušavao da uvredi. Jer me generalno užasno nervira što se u poslednje vreme od fudbala pravi sve samo ne sport.


4. Čija "žena fudbalera" bi bila?

Ničija. Jer ako neka "titula" ima gadnjikavu konotaciju, to je ta.


5. Poseduješ li neki dres?

Ne, ali su mi dresovi pojedinih igrača doslovno na listi životnih želja 😂


6. Omiljeni legendarni igrač?

Ronaldinjo. Za svojih 15 godina i 4 meseci života, nagledala sam se snimaka golova ovog čoveka i to ono je prosto nešto neverovatno, nije humano šta je čovek radio.

Резултат слика за ronaldinho skill gif


7. Da možeš dovesti bilo kog igrača u svoj klub, koga bi dovela?

Dovela bih Mbappea u Bajern, jer nije realno koliko je lik brz i koliko dobro igra sa tek napunjenih 20.
Inače, čitala sam da će Bajern do leta načisto izmeniti postavu i uopšte mi se ne sviđa ono što sam videla, s obzirom na to da će doslovno svi najbolji igrači završiti karijeru, Rodrigez će se vratiti u Real, gde smatram da mu mesto nije, dovešće neke druge igrače, među kojima ima dobrih ali ne mogu da prebolim ove što odlaze, uz to će i u LŠ igrati protiv Liverpula bez Milera i evo, polako padam u depresiju.


8. Za kog fudbalera misliš da je precenjen?

Uzećemo ovde reč "precenjen" u bukvalno smislu, jer ne mislim da je neopravdano stekao popularnost, ali 222 miliona je... previše. p r e v i š e. Nejmar, dakle.


9. Za kog fudbalera misliš da je potcenjen?

O ovome sam dugo razmišljala, ali smatram da ljudi jednostavno vide šta se dešava i da se svako ko zaslužuje probije. Nisu to wannabe pevaljke pa da se probijaju ako ih muž prevari u rijalitiju s nekom wannabe modnom blogerkom a neka da ima brutalan glas i da bleji kod kuće i buva kruške.


10. Top 5 najdražih fudbalera?

Mbappe, Kolarov, Mitrović, Hames, Levandovski


11. Omiljeni gol?

Pogodak Kolarova iz slobodnog udarca na Svetskom prevnstvu, na utakmici protiv Kostarike. Nije to sad nešto spektakularno u poređenju sa golovima koje su postizali neki veći fudbaleri, pa i recimo sa Ronaldovim, sličnim golom na utakmici protiv Španije, par dana pre, ali mi je jako drag, jer se sećam da sam mu se radovala, u najmanju ruku kao da sam ja šutirala. Bila je to prva utakmica naše reprezentacije na SP, do koje sam bukvalno odbrojavala dane, a uz to i podne pred završni ispit i baš se nekako fino poklopilo.

Резултат слика за srbija kostarika

12. Jesi li bila na utakmici svog omiljenog kluba/reprezentacije?

S obzirom na to da sam iz Niša, a da su i Radnički Niš i Partizan u Superligi, logičan sled događaja jeste da oni relativno često igraju jedan protiv drugog, i samim tim da se neke utakmice igraju u Nišu. I meni je odavno ogromna želja da odem na neku, ali me konstantno nešto sprečevalo, kao recimo jesenas temperatura, koju sam 'ladno dobila neki dan pre... Međutim, držite mi palčeve da u 2019. ispunim sebi želju i da me majka ne protera iz kuće kroz dimnjak, misleći da hoću da idem da se pobijem, jer je to otprilike kako ona vidi navijanje.


13. Ko ti je najlepši fudbaler?

Hames, muž moj dragi imaginarni. Šalim se, problem oko ovog pitanja jeste što ja nisam jedna od likuša koje stokuju poznate na Instagramu, i fazon, znam kako ljudi izgledaju, prepoznala bih ih, ali nije kao da ću sad da sednem, tumačim ih i biram ko mi je najlepši, tako da stvarno nemam odgovor na ovo pitanje jer nikad nisam razmišljala o tome... 


14. Da možeš jedan dan igrati fudbal s bilo kojih igračem, ko bi to bio?

 Generalno bilo ko sa top 5 liste, zato što ih sve gotivim i mnogo bih volela da ih upoznam, ali budimo realni, Mbappe, čovek nije normalan. 


15. Kreiraj svoju početnu jedanaestoricu (bilo ko iz bilo kog kluba)?

Najbolje ali i najteže pitanje jer je previše osoba u opticaju. I zajebano je kad su ti neki igrači mnogo dragi a ipak si svestan da ima boljih i ne znaš koga da staviš 😊🔫

golman: Nojer
odbrambeni: Kimih, Markinjos, Ramos, Kolarov
vezni: Riberi, Gnabri, Hames, Miler
napadači: Mbape, Levandovski



S obzriom na to da većinu blogera zapravo čine blogerke, i da uglavnom ne prate fudbal, ako iko čita ovaj post, živ bio dobri čoveče! Ljudi, pišite u komentarima ko bi činio vašu ekipu, i kako biste odgovorili na ostala pitanja, živo me interesuje. ❤️❤️


´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

субота, 12. јануар 2019.

Stiglo mi je pismo iz prošlosti?


U prvih deset dana januara sam izašla sa drugaricama u neki kafić koji ima bukavlno najlepši, najcozy (to je reč.) i najtumblr (i to je reč.) enterijer koji sam u životu videla, nakon toga i sa sestrom, pravila DIY dekor maskice za telefon koja je bila bukvalno savršena jedan dan i onda se raspala cela slika jer nisam imala čime da učvrstim tempere i organlizovala drugarici da krišom izbuši uši, tako da sam celi dan zvala neke zlatare jer je ona u selu sa roditeljima, a onda smo i išle tamo, i jedva sam je ubedila da uđe, što smo "proslavile" u Mekdonaldsu. Kakav početak godine...
U toku tih prvih deset dana mi je i stiglo pismo iz prošlosti a i napisala sam jedno za sebe iz budućnosti. Doduše, uradila sam to još 1.1.
Ovo iz prošlosti neću da ubacim, jer je too cringe to be real, a i onako ste ga svi videli početkom prošle godine, ali želim da podelim sa vama neke korisne informacije i par stvari o novom pismu, koje takođe neću ubaciti jer ima dosta toga privatnog.

Znači, u pitanju je sajt futureme.org, koji sam sasvim slučajno otkrila gledajući nečiji video početkom 2018. na Jutjubu. Momentalno sam odlučila da probam i evo, stiglo je. Kontam da ima još sajtova tog tipa, ali ovaj je skroz okej, s obzirom na to da možete da odaberete datum, stiže vam u ponoć tog dana (recimo 1.1. vam stiže u ponoć između 31.12. i 1.1.) i da vam je sigurno da će stići, u šta sam se uverila. Ovo, naravno, nije sponzorisano, već imate zaista moju preporuku ako želite da probate to što sam ja uradila već drugi put sada.

Резултат слика за letter gif

Poslala sam, dakle, pismo sebi iz budućnosti, tačni onoj Ani, koja će to čitati 1.1.2020. Vau, koliko to futuristički zvuči. Meni i 2019. futuristički zvuči... Poslala sam neke ciljeve za 2019 i već sutradan sam se kajala što neke stvari nisam napisala ali sam skontala da je to dosta kratkoročno i da će se desiti već za nedelju - dve, tako da možda ipak i nije bilo potrebe. 

Nadam se, iskreno, da će biti nečeg velikog u 2019, da ću napraviti tu godinu da liči na nešto. Jer 2018. mi je bila najbolja godina koju pamtim, a realno... mnogima to nije ništa spektakularno, pa ni meni kad je bolje protumačim. Putovala sam više i dalje nego inače, završila sam školu, održavalo se Svetsko prvenstvo, za koje živim, bila mi je matura, pošla sam u srednju, i to sve jesu bitni događaju, ali ako sve bitnije stvari oduzmemo, dobijamo 9 meseci 'vatanja zjala kod kuće. Ne želim da 2020. bude takva. I hvala bogu, nije tako krenula. 


´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

среда, 09. јануар 2019.

Nova godina = nova frizura?

Već duuugo vremena, preciznije, od decembra 2017. razmišljam o ovome, pogotovo kad dođe vreme za šišanje, ali ipak kad god odem kod frizerke kažem joj da mi skrati samo krajeve. Pravila sam, čak, sebi ovu frizuru u Fotošopu da vidim kako bi mi stajala, i iako izgleda fino... nije isto videti se na dve slike (je l' sam omašila padež ovde?) iz dva ugla i živeti sa tom kosom mesecima.

Prepunila sam tablu na Pinterestu slikama ovakve frizure i što sam ih duže gledala, to mi se više sviđala. Nakon Srpske nove godine, preda mnom su dve opcije: samo krajeve ili nova frizura. Mislim da sam odlučila, ali ipak želim da se konsultujem sa vama i podelim ovu zamisao.

Frizura o kojoj razmišljam izgleda ovako sa blagim loknama:


a ovako kad je prava:


Pokazujem vam obe situacije, jer je moja prirodna kosa otprilike kao ove sa prvog kolaža, ali bih je nekad ispravljala, jer mi se i tako mnogo sviđa

Znate, 2018. je bila jako zanimljiva godina, ali osim par predobrih stvari, ništa novo spektakularno nisam radila. Ne želim da 2019. bude takva. Želim da je proživim u fulu i da probam što više novih stvari. Prva stvar o kojoj razmišljam je ova frizura, ali kako su odgovori koje uglavnom dobijam kad pitam ljude za mišljenje "Kako hoćeš", "Nije loše" i sl, odlučila sam da podelim ovo sa vama.

Dakle?

´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

субота, 05. јануар 2019.

Dogs of Berlin - nešto savršenije?


Ovaj post ovde nema neku preterano pametnu, dubokoumnu svrhu, osim da vam ukaže na ovo savršenstvo od serije, koja mi je ušla u top 3 omiljene serija (ona, Money Heist i Riverdale). Doduše, nije da baš i nema neku svrhu, jer vas ovaj post možda liši višesatnog odabira serije... zvučim k'o reklama za lek za vene, ajmo dalje.

Dogs of Berlin je Netfliksova nova serija, koju ste možda videli na reklami na Jutjubu, jer nije kao da je Netlifks unajmio Jutjub da mu bude bulbord, taman posla. Izašla je sad decembra i ono što me je prvuklo da ne preskočim reklamu jeste činjenica da je na nemačkom jeziku. Bukvalno najlepši jezik zajedno sa španskim. A onda sam videla i trejler i jednostavno sam znala da ću da je gledam, nema mi druge.

Dok se skidala serija sa neta, srce mi je lupalo kao u rat da idem, jer nije normalno koliko sam jedva čekala da je gledam.

Serija je, dakle, o politički osetljivom ubistvu nemačkog fudbalera turskog porekla. Preciznije, čovek je Turčin, rođen u Nemačkoj i igra za nemačku. Orkan Erdem, inače, nemački najbolji reprezentativac. Koliko sam ja skontala, cela reprezentacija im je fiktivna, jer ja stvarno pratim nemački fudbal i fudbal generalno, ali ni za jednog od njih u životu nisam čula, i to me je zbunilo kad su pominjali ljude koji postoje u realnosti. Levandovski, Miler i još neke iz Bajerna, Ronalda itd. Međutim, guglala sam neka od imena i prezimena iz serije i ispalo je da sam u pravu. Druga stvar, koliko je kripi činjenica da je snimljena serija u kojoj ubijaju Turčina koji bira da igra za Nemačku, nakon slučaja sa Mesutom Ozilom i Ilkajom Gundoganom, koji su isto Turci, isto igraju za Nemačku, izazvali su svakakve reakcije nakon što su poklonili dres Erdoganu (turski predsednik), a on im vratio poklon nakon što je nemačka reprezentacija ispala na Mundijalu (kol'ko jadno) i mnogi okrivili Ozila za ispadanje? Prilično, rekla bih. 

Резултат слика за dogs of berlinTo ubistvo spaja dvojicu policajaca - bivšeg neonacistu, koji još uvek ima veze s tim udruženjem, ako ni zbog čega drugog, jer mu cela porodica vidi Hitlera kao idola, i gej Turčina. Kakava kombinacija...

Imamo i tursku bandu sa svojom no - go površinom za policiju usred Berlina i Hrvata, Toma Kovača, njihovog neprijatelja. Iskreno, i jedni i drugi su govna, ali kad sa videla šta pokušaju Turci sa Bou Pengom... Ne znam, meni ga je mnogo žao, je l' mi verujete da zamalo da mi krenu suze kad je promašio penal? S obzirom na kraj, kontam da on biva ostavljen na miru i da može sam da upravlja svojom karijerom, jer čovek ima talenta.

On mi je, dakle, omiljeni lik, još kao i Raif može da prođe i par njih je okej u smislu da ne ostavljaju neki utisak, dok ne mogu da odlučim ko mi je najgori. I Kurt (bivši neonacista policajac) me nervira, i svi oni neonacisti, i cela banda Turaka, i Paula i glupača Sabine, i Nike...

Interesantno je kod ove serije to što za razliku od većine, nema jasno utvrđenu "dobru" i "lošu" stranu, zato ne možeš ni da odabereš ko ti je najgori. Ovaj što kao treba da spreči bandu, s druge strane vara ženu, njegova žena koja treba kao da bude sve super je naivna do bola, likuša s kojom je vara, koja, baj d vej, ima decu čisto reda radi, očigledno, pokušava da se ipak promeni i napravi nešto od svog života... Znači imate negativce, i one koji bi trebalo da budu pozitivci, ali s druge strane nisu.


Uglavnom, neću više da spojlujem, morala sam da napišem post o ovoj serije da vas upoznam sa njom, jer je stvarno mnogo dobra serija i jer je doslovno spojila tri stvari koje obožavam: nemački, fudbal i krimi serije


Iako je izšla pre par nedelja, ako je neko slučajno gledao, neka napiše svoje utiske, jedva čekam da čitam. A i ko nije, impresije na osnovu posta?


´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

среда, 02. јануар 2019.

2018? Dafaq was that?

'Ladno je 2019. u ovom momentu. Ej, 2019! Koliko to zvuči futuristički.
Protekla godina je bila nešto neverovatno ali i jako čudno, priznajem. Što znači... udaviću vas ovim postom jer realno dobar deo ljudi zabole za moju 2018. i ostavili bi samo "Super post" i deset linkova za deset društvenih mreža, jej. Ali dobro, meni je interesantno, a možda još nekom bude.

Znači, rekapitul... ček' da nađem srpsku reč za ovo... ponavljanje sadržine 2018. godine u kratkim crtama.

JANUAR


Dobar deo januara sam provodila u improvizovanom šatoru, gledajući... ko zna šta, ne sećam se... jer zašto se ne praviti da si dete od 4 godine? Kad je ova slika slikana, na ekranu se slučajno nalazio torent, moj životni saputnik.
Na drugoj slici vidimo jedan finačak pogled, a to je zapravo pogled na jedan deo severnog dela grada. Bio je Božić, sećam se, ali jako lepo vreme, pa sam u tanjem džemperu i kožnoj jakni bila sa sestrom ovamo i usput srela neku rendom babu koja nam je čestitala praznike. Znate koliko dobra žena, ljudi moji, baš sam se nekako iznenadila.
Desno imamo sliku sa koncerta Tropiko benda, koji je održavan za doček srpske Nove godine i na kom je bilo toliko ljudi, da nije moglo da se priđe bliže. Do tačke sa koje je slikano sam došla tek nakon pola sata provlačenja po gužvi. Ali je zato u ponoć bio vatromet koji je trajao celih 10 minuta neprekidno. Znači, od kad znam za sebe, duži vatromet nisam videla. Tu takođe imamo moju kravu na času geografije i kalenar iz pekare koji joj je poslužio kao štala. Totalno rendom dan u mojoj bivšoj školi.
Donji deo kolaža čine slike sa zimovanja, preciznije Zlatibor, Tornik i Stopića pećina. Iako sam i pre išla na Zlatibor, pvi put sam se vozila žičarom, prvi put sam išla u pećinu i tako to, i u suštini, to zimovanje je jedan od hajlajtova godine.
Januar in dženeral je bio finačak mesec, štaviše, drugi najbolji.

FEBRUAR


Februar je zato bio... mnje...
Bila sam opsednuta Milkom i svojom dragom kravom (futrola, inače), kao i Kamilom Kabeljo, a kasnije sam išla u Pirot i vraćala se po onom finačkom dobu dana u kom je nastala ova kajnda grandž slika. Nothing special.

MART



Ni mart nije bio nešto vau. Okej, bilo je interesantno to što nas je sneg zavejao pred sam kraj marta (21-25). Osmi mart sam provela gledajući Netlfiks uvijena u sto ćebeta dok jeden neke kolače iz pekare. Jej. Takođe sam se smilovala i da pročitam knjigu. Uspela sam u životu.

APRIL



Početkom aprila smo sestra i ja unele jebenu saksiju sa filadendronom od desetak kila da bih slikala ovu gore sliku jer sam ja to mnogo bolje zamislila i na kraju je ono ispalo... Usput smo i parket ogrebale tom saksijom i navukle tepih preko i do dan-danas to nije nije provalio, jej.
Na donjoj slici je još jedan povratak iz Pirota po zalasku sunca.
April kao april takođe nije bio ništa fascinantno.

MAJ



Maj je trebalo da bude zanimljiv i kontam da mnogima jeste jer je nekako predviđen da takav bude osmacima, ali meni je sav bio nekako usiljen. Okej, srećna sam, pobegla sam iz onog govnjarnika od osnovne, ali... Nemam pojma, nije to to.
Za Prvi maj sam sa sestrom upala u totalno nasumičnu 15-spratnicu (slike 1 i 2), slikala pogled sa krova na koji nije moglo da se izađe, ali postoji prozor koji sam jedva rukom dohvatila čisto da slikam, i... sjebala lift. Zaglavile smo lift na samom vrhu i silazile 15 spratova kroz mrkli mrak pešaka, stepenicama. Nigde prozora, jer stepenište je to, prekidači ne znamo gde su, jer niti živimo u zgradi da bismo znali gde to treba da se nalazi, niti živimo u toj zgradi da znamo gde se tamo nalaze, a ne želimo da slučajno pozonimo nekome na vrata jer nećemo uspeti da pobegnemo a da ne pokršimo noge a možemo i zbog lifta da najebemo. A i bolje po mraku anonimno, nego po svetlu da nas snime kamere. Nakon toga smo pobegle odande i blejale na keju.

JUN



Nisu me ni završni ni prijemni previše potresli, da se primetiti. Nisam knjigu otvorila. Noć pred ispit iz srpskog sam provela na jutjubu ne sklopivši oka. I iskreno, ne kajem se. I moj specijalni prijemni za filološku, a i običan završni su bili laki. Jun sam, dakle, provela terajući sestru da mi nacrta suncokret na džepu šorca, blejući po naselju, a posle i provodeći vreme na tavanu neke rendom zgrade kod škole i prejedajući se slatkiša sa drugaricom umesto na pripremnoj nastavi. Onda je počelo Svetsko prvenstvo, nešto za čim sam mesecima umirala od želje da što pre počne. Doslovno nisam napuštala krevet od sredine juna. Živela sam na distanci moja soba - dnevna. Kad tata dođe s posla, gledam s njim u dnevnoj, kad je na poslu, gledam u svojoj sobi prenos preko projektora. Bila sam, takođe, opsednuta i noktima i prvi put sam uradila nešto malo komplikovanije.
Bio je finačak jun, da se ne lažemo.

JUL



I opet Svetsko prvenstvo. Trudila sam se da kroz ceo ovaj post ubacim što manje slika utakmica, tako da će se u njemu samo Svetsko prvenstvo naći kad je fudbal u pitanju, ali zahvaljujući raspustu od maja zvanično, ali još od januara realno (jer kad ste osmi razred, ako vas zabole za ispite, vi praktično ništa ne radite oko škole), gledala sam i Svetsko prvenstvo i Ligu šampiona i Superligu i Bundesligu i većinu derbija i ne znam više ni sama šta sve... Nego, nije tu samo jul u pitanju, koncentrišimo se na jul. Moja opsesija noktima se nastavlja, a putovanja počinju čim se Svetsko završava. Bor, Borsko jezero, Sokobanja, Brestovačka banja, a posle i Novi Sad.
Bilo je odlično. Raspust za poželei, budimo realni. Odmorila sam se od svega i upravo mi je to trebalo pred polazak u srednju školu.

AVGUST




Avgust je doslovno savršenstvo u jednoj reči. Idealan finiš. Toliko mi je ceo raspust bio čil i lep, i onda je usledio avgust koji je sve to popeo na viši nivo. Ljudi...
Avgusta, dakle, počinjem da izlazim iz kuće, jej. Provodim vreme sa sestrom i krofnama po naselju, a tada je i Pantelejski vašar je tada i tamo upoznajem Ninu sa bloga Mellowcent i, k'o što ona u svom postu reče, tada pravimo prvo zajedničku uspomenu, preciznije, visimo naglavačke sa *jebem li ga koliko, ja sam filolog, ja ne umem da računam* metara. Išle smo na kamikaze i kad smo sišle nismo znale gde je levo, gde je desno. Okej, ne baš, ali ono, bilo je brutalno. Tog dana sam prešla 25km pešaka, jer sam ujutru išla pešaka u Tempo da kupim jednu spešl svesku. Jer eto, zašto ne prepešačiti 25km zbog neke sveske... Po povratku sam ulepila trenerke u nekakav čičak jer je ulica bila prekopana, pa sam išla po travi, onda svratila u tvrđavu da očistim čičak, pa išla do biblioteke, jer se moja sestra setila da treba da čita lektiru i vraćala se zato dužim putem. Noge su mi otpale, ali tešiću se time da je zdravo. Mada, bilo je zanimljivo. I sveska je lepa.
Treći mesec moje opsesije noktima je u toku, i ovog puta tu vidite moju ruku na flašici od Fante bez omota, koja je, baj d vej, sa narednog putovanja. Kladovo, Đerdap. Đerdap je nešto neverovatno, ljudi. I Kladovo je, doduše, kjut mesto i ima mnogo dobar sladoled u nekoj poslastičari ili šta je već, po centralnoj ulici (pešačka zona u centru).
Nakon toga, more. Ja živim za odlazak na more, bukvalno. To su mi najsavršeniji dani života. Bili smo 13 dana u grčkoj i išli na Eviju, Lihadonisiju, Skijatos, Atinu, Nei Pori i Solun a usput svratili i u Kalikraiju i Polihrono, gde sam ja pokušavala ženu u pekari da pitam je l' imaju burek, što mi nije pošlo za rukom, jer se burek ne prevodi na engleski, već ga kažeš isto, ali burek na grčkom nije "burek", stoga oni ne znaju šta je "burek". U svakom slučaju sam videla da nisu imali, tako da nisam mnogo izgubila. Ize'm ti pekaru bez bureka... Što se Skijatosa i Atine tiče, hiljaditi put - to su najsavršenija mesta koja sam ikada posetila. U Solunu sam kupila nove patike, Nike Air Max Command Flex, koje obožavam, i koje sam nosila i po snegu jer vam zbog vazdušnog đona ne prolazi hladnoća snega. Nisu čizme ništa bolje dok ne zaveje.

SEPTEMBAR



Septembra sam pošla u srednju, od samog početka bila zadovoljna, upoznala finačko društvo, ali rođendan mi je već 16, a u školu se polazilo 2. plus još 2 dana vikenda, što znači da sam ljude znala 12 dana i da nisam ni bila sigurna oko nekih da li da ih zovem ili ne. Mada dobro, ispalo je solidno. Ne previše vau, ali okej. Hajlajt je da smo se usrali na tvrđavi jer sam ja pričala kako sam gledala na Dosijeu kako se kriju neke ubice po katakombama. Trčali smo do izlaza kao da su nas stvarno pojurili.
I da, počela sam da učim kineski i da obožavam nemački.

OKTOBAR



Oktobar je bio toliko živopisan mesec da sam se ja razmišljala da li da uopšte stavljam sliku. I sad kad gledam, izgleda kao tipični članak nekih fuš novina na netu "ŠOK! Petnaestogodišnja učenica pravila sahranu u očionici (FOTO)". Da, sahranjivali smo klupu već mesec i po dana nakon što smo se prvi put videli.

NOVEMBAR



Novembar je bio solidan. Imali smo propali školski maskembal za koji me je drug frizirao a imala sam i ogroman veštičji šešir na glavi. Vraćala sam se tako po glavnoj ulici a onda i busom do kuće. Da, sa sve šeširom, kosom koja više liči na žbunje nego kosu i crnim smokey eyesom, jer why not. Interesantno je.
Pola meseca sam jela pršute i čajne sa drugaricom uz dva litra soka za mene i malu flašicu za nju. 😂 Sredinom novembra sam išla u Bugrsku i obe donje slike, zajedno sa ovom sa granice su odatle. Onda mi se ispraznila baterija, jer sam pošla sam 16% pošto sam te noći zaspala sat vremena pre polaska (odnosno pred svitanje) sa telefonom u rukama...

DECEMBAR



Decembar je mesec kao stvoren za kombinaciju mejkapa i duksa, zar ne? Takođe i za gušenje po smogu, ako ste srećnici kao ja, ali i za finačke pejzaže zahvaljujući njemu. I pisanje blogmasa usred meseca opštepoznatog po najviše ocenjivanja. U decembru sam se i prijavila da snimam film na nemačkom, a pošto sam jedina koja se snalazi oko toga (jer filolozi...), ja ga montiram, jej... Grad je baš nekako vajbi, a od silne dekoracije, slikala sam samo ovo ispred gradonačelnika, i to iz jako lošeg ugla. Mada, ispraviću to, polako. Onda me je uhvatio stomačni virus i propustila sam pismeni iz gramatike i time dokazala da to baš i nije toliko loše. Novu godinu sam dočekala na trgu uz koncert Leksington benda i ubedljivo najlepši vatromet ikada! Nije predugo trajao, i u početku nije ni bio nešto spektakularan, ali pred kraj je bilo par njih koji su celo nebo obojili. To tako pukne u vazduhu, da ako je recimo zelen, ti da se okreneš i na suprotnu stranu, videćeš zeleno nebo iza sebe. Bio je i jedan zlatan koji se razleteo preko celog neba i zadržao se dosta tugo tako da je izgledao kao zlatna kiša. Ne znam da vam opišem najbolje, ali ono je neverovatan prizor! Opet je bila velika gužva, ali očekivano manaj nego sa srpsku, jer sada mnogo ljudi slavi negde, tako da nije bila baš nemoguća misija probiti se napred, ako kreneš s bočne strane. Ali svejedno je saobraćaj na glavnoj ulici bio obustavljen jer je sa te (prednje) strane bilo ljudi desetinama metara dalje od pozornice. I evo, ušla sam u 2019 bolesna, ali šta je tu je, makar temperaturu nemam više.



Sad kad sve imam ovako na jednom mestu, kontam koliko je 2018. bila čudno raspodeljena godina. U nekim mesecima se sve dešavalo, u nekim ništa. Ali generalno je bilo baš okej, a zahvaljujući putovanjima, srednoj, i SP-u, of kors, bila je čak i najbolja koju pamtim. Nadajmo se još boljoj 2019. a isto i vama želim 😊❤️


´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

недеља, 30. децембар 2018.

BLOGMAS #30 DECEMBAR

Сродна слика

Otkako sam počela da pišem ovo, dakle od januara ove godine, nikad nisam kasnije počela da pišem ove postove, 25. je. Vau. Paa, godinu dana kako ih pišem. Pisala sam svih 12 meseci, ko bi rek'o. Koliko su se samo stvari promenile tad. Prvenstveno, kad sam počinjala bila sam na ivici depresije, sad sam u fazonu da me zabole za sve. Onda, broj ljudi na mom blogu je porastao i mnogo sam vam zahvalna na tome ❤️❤️

A što se ovog meseca tiče, bilo je solidno. Manje - više. Pretežno naporno, ali je bilo zanimljivih trenutaka, priznajem.

Резултат слика за blog gif

1. nedelja

Bukvalno sam u "pet do dvan'est" donela odluku da ću pisati blogmas. Preciznija da budem, oko 10-11 uveče, 1. decembra. I nije to onaj klasičan blogmas, gde pišete postove uzastopno prvih 24 dana decembra, zaključno sa katoličkim Božićem. Ne vidim neku poentu u tome, s obzirom da ja ne slavim Božić tada, već 7. januara, stoga sam odlučila da jednostavno pišem celog decembra, zaljučno sa 30.12, jer ipak je tada doček. Prva nedelja pisanja je prošla fino, imala sam inspiracije.

Резултат слика за gif moviendo la cadera

2. nedelja

Prelaz iz druge u treću me je ubio u pojam kad je blogmas u pitanju. Nisam umela jednu kasvetnu temu da smislim, ali sam izdržala, šta ćeš. Takođe, ako se dobro sećam (a dobro se sećam, jer to pamtim k'o da mi život zavisi od tih podataka, dok formulu neku za fiziku/hemiju/matematiku sto puta da mi se ponovi, teorije nema da zapamtim), u utorak 11.12 i sredu 12.12 (simpatični datumi, lako se pamte) su bile finalne utakmice grupne faze Lige šampione i mislim da je već svima jasno koje sam gledala. I znate, baš mi je nekako milo što je mom Bajernu zapao Liverpul, a biće mi još milije ako ga Bajern pobedi, jer mi ide na živce dotični iz Liverpulove postave.

Резултат слика за studying tumblr gif

3. nedelja

Okej, mrtva sam nema me. Doduše, četvrta je još gora ali me u trećoj ubija sama pomisao na dve nedelje bez sna zbog škole. Znate li samo koliko je testova pomereno za januar zbog prevelikog broja ocenjivanja tokom ove dve nedelje? Nemački, gramatika, književnost, fizika, geografija, istorija, informatika, likovno (istorija umetnosti)... To imamo. I još toliko pomereno.

Резултат слика за i'm lost tumblr gif

4. nedelja

Vau. Bilo je interesantno, moram da priznam. Mislim, ako ste pročitali post BLOGMAS #25 pogrešan smer, mrkli mrak, bez baterije na telefonu, znate o čemu vam govorim. A što se škole tiče, paa... živa sam, dovoljno je reći. Okej, nemački sam pokidala, ništa neočekivano. Ali ljudi moji, ja dok nisam pošla u srednju, nisam ni jedan jedini put dobila pet na testu/pismenom iz nemačkom. Četvorka mi je rekord bila, a pisala sam puškice kao ni iz čega nikad. Celu tabelu nepravilnih glagola sam štampala, i opet jedva pređem trojku, a kriterijumi su bili nula jer niko ništa svakako nije znao. Na aktivnosti sam, doduše, uvek imala 5 i to jer niko nije provalio 4 godine da su mi polovne knjige i da je uvek bilo tačno, jer su njeni bivši vlasnici znali nemački. Mrzela sam nemački. Sada ga jebeno obožavam. Oh da, i uspela sam da navučem nekakav virus...


Kako ste mi, ljudi, šta radite, je l' ste živi, je l' se spremate za Novu godinu, gde ćete i kako da slavite? Kako je prošao decembar?



´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

субота, 29. децембар 2018.

BLOGMAS #29 genijalne stvari koje sam otkrila u 2018.

a

Pogodite ko se razboleo? Ne, nije moj komšija narkoman, on je uvek takav. Nije ni moja bivša razredna, i ona je uvek takva. 
Imam temperaturu 38, povraćala sam i padao mi je pritisak do te mere da sam bila na ivici onesvešćenosit, ali to me ne sprečava u pisanju posta, jer mi mnogo teže pada da ih pišem kad idem u školu, nego kad sam bolesna. Jej. Srela sam bivšu razrednu u Domu zdravlja, baj d vej. Znate kako sam se oduševila... Likuša je 'ladno pozvala moju majku greškom pre par dana i zalupila slušalicu kad je čula da je ona, a ne Centar za socijalni rad... Minut ćutanja za kulturu.

Osim da mi je razredna iz osnovne veće govno nego što sam mislila, otkrila sam i neke finačke stvari u 2018, i mislim da bi možda bilo interesantno podeliti ih sa vama.


Džindžerbred

Ja ovo stvarno ne znam kako i da li se uopšte nekako kaže na srpskom, tako da će biti džindžerbrod(ovi). Danke schön. Probala sam skoro neke iz Lidla i ono je savršeno, ljudi moji. Uzgred, iz nekog razloga sam ih zamišljala kao nešto između keksa i kolača, tako da budu polutvrdi, a ono je zapravo mekano k'o duša. Nije da znam koliko je duša mekana, ali... dafaq?

Резултат слика за gingerbread tumblr gif

Lidl

Lidl in dženeral. Koliko god pojedinci pljuvali po njemu i narodu koji tamo ide, ja stvarno ne vidim ništa loše u kupovini nešto jeftinijih proizvoda. Slažem se da je ono oko pilića bilo bože sačuvaj, ali i ti ljudi se samo bore za sebe, nije kao da im je životna želja da idu u Lidl po jeftine piliće. Pritom je u Lidlu ogroman procenat robe prvi put na našem tržištu, tako da je to veliki plus kod ovog trgovinskog lanca, mada mi je malo grčki Lidl izgubio čar, nakon što je otvoren i kod nas. 😂

Skijatos & Atina

Dva najsavršenija mesta koja sam u životu videla. Pomenula sam ih u hiljadu postova, ali jednostavno je svaka reč premalo da opiše ove dve lokacije. Skijatos je prepun belih kućica, uskih vajbi uličica, a plaža sa labudovima i zečevima je tek priča za sebe. S druge strane, pogled sa Akropolja je nešto za šta bih dušu prodala da ga opet vidim.


Skrapbuk

Scrapbook u originalu, ali i ovo nemam pojma da li se i kako prevodi, tako da će do daljeg biti skrapbuk. Pisala sam poseban post o njemu, a trenutno pokušavam da nađem ulaznice sa žičare na Torniku (Zlatibor), sa Akropolja i muzeja sa stvarima iz Akropolja, pa da ih pridružim ulaznici za sajam knjiga, i tako krenem da prikupljam materijal za skapbuk. Inače je u pitanju knjiga uspomena, koju sami pravite tako što na stranice neke sveske/bloka lepite sve što vam predstavlja neki vid uspomene (ulaznice, računi, fotografije, karte... bukvalno šta god želite).

TV preko VLC-a

Za TV preko interneta sam, doduše, znala još tamo od 2014/15, mada ga nisam koristila, jer nije bilo potrebe, ali gledanje preko VLC plejera je otkriće. Sad smo rešili da raskinemo ugovor za kablovsku, jer je niko svakako ne gleda, tako da sam ja ostala uskraćena Arene Sport i guglala sam kako da njene kanale gledam besplatno na netu, i tu sam otkrila opciju za gledanje preko ovog plejera, i to je nešto najgenijalnije, jer radi mnogo brže nego običan prenos i manje baguje, a ima i par linkova, tako da se retko desi da je neki preopterećen.

Koliko nemački zapravo dobro zvuči

Ne postoji osoba (koja ne predaje nemački) koja kaže da nemački ne zvuči loše. Čitala sam skoro i neki forum gde pišu kako je nemački violina za uši u poređenju sa jednim drugim, koji stvaaarno loše zvuči, verujte mi na reč. Ja sam stvarno dugo u kontaktu s ovim jezikom. "Učim" ga od 5. osnovne (zvanično, a ako ćemo realno, do kraja osmog nisam umela da se predstavim. Bukvalno), a nemački rep slušam oko godinu dana, možda i više, FK Bajern pratim dosta dugo, takođe. Međutim, zgražavala sam se kad ga čujem. Ali od septembra otprilike sa počela ga obožavam iz meni nepoznatog razloga. I dobila sam prvu peticu iz nemačkog u životu. Prve četiri, preciznija da budem. Aktivnost i druga izvlačenja proseka se ne računaju. Možda ga i studiram.

Резултат слика за germany gif


Und das ist alles, meine Leute, a vi ako želite podelite sa mnom neka od vaših saznanja iz 2018.

´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

петак, 28. децембар 2018.

BLOGMAS #28 Otrcane novogodišnje odluke i neki manje otrcani planovi, jej

a

Dođosmo skoro do kraja, braćo i sestre. Vau.

Današnja tema su novogodišnje odluke. Nikad ih nisam smišljala. Nikad nisam bila osoba koja sebi nešto tako zadaje. Mislim, i jesam i nisam. Nije sad da ću da sednem i silom prilika ispišem odluke koje me mrzi da ispunjavam iako znam da treba. Ali ciljeve i planove - da, kajnda. Opet ne na taj tipičan način. Nekad samo osetim veliku potrebu da neke stvari uradim. I to uglavnom tako i biva. Retko šta me sprečava da ispunim nešto što sam zacrtala. Imajući u vidu da sam takva osoba, očekivano je da će retko šta na listi biti baš ona tipična novogodišnja odluka tipa "učiću više", "ješću zdraviju hranu", "čistiću sobu"... neću, koj' će mi đavo. Nije se ovde originalno nalazio đavo, al' ajde kao.



Otrcana odluka: Biću fizički aktivnija

Jej, prva tipična otrcana odluka. 
Da sam se u 2018. bavila sportom koliko sam ga gledala, do sad bih bila top model. Zadovoljna sam svojim izgledom, nije to problem, ali me nekako guši pasivnost. Nisam više osoba koja bi mogla da ceo mesec da provede ne izazeći iz kreveta. Priznajem, bila sam, provela sam dva meseca, ali iz nekog razloga ne mogu to više. Nešto me tera da ustanem, idem negde, radim nešto. Ja sam u tom naletu tog osećaja da ne znam šta ću sa sobom šutirala u krug papuču po predsoblju... Zvučim k'o psihijatrijski slučaj.


Plan: počeću da držim privatne časove jezika mlađima od sebe

Znam engleski i nemački, latinski ću znati dovoljno da predajem prvoj godini, ako je verovati onome što moja profesorka kaže... Pa why not? Baj d vej, ljudi moji, ja za par meseci počinjem da učim španski, ne znate koliko jedva čekam 😍

Резултат слика за languages tumblr

Otrcana odluka: izlaziću više sa društvom

Kad bi neko izračunao broj dana kad ne izlazim iz kuće, poslao bi me direktnom linijom za Lazu Lazarevića. Ne bi u Toponicu, jer što dalje to bolje.


Plan: ići ću na Radnički Niš - Partizan

Jer mi je Čair pola sata pešaka od kuće, i jer bih prodala bubreg, rebro, dijafragmu, i dušu između ostalog, Satani da idem na Partizanovu utakmicu. Htela sam i pre da idem, ali sam poslednji put bila bolesna, pre toga se ni ne sećam šta je bilo, ali znam da me je uvek nešto sprečavalo, ali nadam se da će mi se u 2019. ostvariti ova želja.


Otrcana odluka: posvetiću više pažnje engleskom jeziku

Nije baš najbolje sročeno, stoga dopustite da objasnim. Kako sam postala zaluđena nemačkim jezikom, i kako sam počela dušu da prodajem za časove i da padam u depresiju kad ih gubimo, engleski mi je ostao negde u malom mozgu. Upisala sam filološku, engleski mi je stručni predmet, polagala sam ga na prijemnom, tako da ga ja znam, to stoji, ali sam ga skroz zapostavila.


Plan: kupovaću više odeće koja će mi se uklapati uz destinaciju za leto '19.

Avgusta idem na jedno prelepo mesto i volela bih imam više stvari koje će se uklapati uz vajb te destinacije tako da slike ispadaju brutalno. Mislim da sam ove godine uspela u tome, a potrudiću se da naradne godine ispadnu makar ovoliko dobro. U slučaju da vas interesuje: @anastasijamilojic.


Jeste li napravili svoju listu odluka, planova, ciljeva, čega god ili tek planirate, ako ćete je uopšte i praviti? Takođe, da li ste pre smišljali novogodišnje odluke i je l' ste ih se pridržavali?


´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

четвртак, 27. децембар 2018.

BLOGMAS #27 New Year

a

Da l' je moguće da već polako završavamo s blogmasom? Izgledalo je kao večnost, ali je zapravo prebrzo prošlo.

Naišla sam na po mom mišljenju jako interesantan tag, kao stvoren za ovo doba godine. U pitanju je "New Year tag", koji je u principu rekapitulacija godine koja će uskoro biti za nama ali ima i ideja o dolazećoj. Obožavam ovakve preglede i planove, i to je očigledno jedan od retkih trenutaka kada zapravo možete pogoditi moj horoskopski znak, s čijim karakteristikama inače jedva da se poklapam.



1. Kad bi mogla ponovo da proživiš jednu uspomenu iz ove godine, koja bi to bila?

Dve hiljde osamnaesta je bila čudo od godine. Fizički je nemoguće odabrati jednu omiljenu uspomenu, ali recimo da bih ponovo proživela letovanje. Prventstveno Skijatos i Atinu. I bubreg i dušu i rebro bih prodala Satani da se tamo vratim, i hoću, pazite šta sam vam rekla. Obožavam da putujem i svako obiđeno mesto za mene je neprocenjivo, stoga je preteško odlučiti se jer bi nabrojala još milion uspomena sa putovanja, ali sve njih želim da čuvam upravo kao uspomene, ali bih se na još mesta vratila i vratiću se, a kad bih birala događaje koje bih ponovila, to je bukvalno sve tokom boravka na ova dva mesta.

2. Koji si novogodišnju odluku ispunila?

Pa ja zapravo nikad nisam imala neke novogodišnje odluke. Nešto najbliže tome je post koji sam pisala decembra o nekim stvarima koje želim da uradim pre kraja godine, tako da se to da proveriti... Aaaaa.... ništa. Mislim, zar ste mislili da ću uopšte da učim za završni ispit, a kamoli da počnem decembra ili da neću biti previše lenja da napravim kolače, il' ne daj bože - redekorišem sobu? Bič pliz.

Резултат слика за new year resolution meme

3. Kako bi opisala godinu u jednoj reči?

Jedna je i dovoljna - preporod. Bukvalno i kad bih morala, ne bih mogla da smislim još koju adekvatnu reč jer bi sva ta nova mesta, novi ljudi, nova interesovanja mogla da se okarakterišu kao preporod. Dovoljno je.

4. Koje je po tvom mišljenju najbolje muzičko ostvarenje iz prošle godine?

Samo jedno? Raf Kamora šta god da objavi to može da se svrsta u najbolja ostvarenja, ali izdvojiću "Risiko" zbog, meni lično, njegovog najboljeg spota u kombinaciji sa jako dobrim tekstom i muzikom.

5. Nešto čemu se raduješ u dolazećoj godini?

Ekskurzija i letovanje su trenutno jedine veće unapred isplanirane stvari kad je iduća godina u pitanju, ali iako za letovanje živim, izdvojiću ekskurziju samo iz jednog razloga - nisam išla ni na jednu u poslednje 4 godine (jer mi je nazovidruštvo bilo za poseban krug pakla i odeljenje u fino obezbeđenoj psihijatrijskoj ustanovi negde u pm. na nekom ostrvu usred Tihog okeana). Sada napokon imam normalno društvo, ali opet nekako ne znam šta da očekujem i biće mi totalno novo iskustvo, dok na more idem svake godine i znam da će biti fantastično, pogotovo jer sam unapred oduševljena destinacijom i lokacijom hotela. Što ne znači da se ne radujem, samo sam u vezi ekskurzije nekako uzbuđenija, kontate valjda.

Резултат слика за christmas travel tumblr

6. Čemu te je 2018. naučila?

Prvo: nisam ja neprilagodljiva, oni su govna. Otkad imam probleme sa nazovidruštvom u nazoviškoli, postoje neke osobe koje mi ispiru mozak time da sam ja antisocijalna, da me ništa normalno ne interesuje, da sam ja čudna osoba, da sam netolerantna itd. Pošla sam u srednju, novo društvo, novi ljudi i... eto ti je sad antisocijalna osoba.

Druga stvar je: vreme leči rane. Ne želim to da prihvatim kao činjenicu, ali... Evo ga, godinu dana od onoga. Tačno na današnji dan se desilo. Na dašnji dan sam uvela plakanje i očajavanje na dnevnoj bazi kao rutinu. A danas? Zabole me za sve, pa i za to. Desilo se, jebiga, tako je kako je, još jedna osoba više na listi glupih ljudi i šta ja tu mogu?

7. Koji komad odeće si najviše nosila tokom ove godine?

Doslovno sam danonoćno živela u vojničkoj trenerci iz Waikikija. U stanju sam da ih skidam samo kad treba da se kupam. Okej, nisam toliki retard, ali sam bila opsednuta njima. Trenerke su nenormalno udobne i odlično stoje.

8. Čega se nadaš da će biti više a čega manje u narednoj godini?

Manje - obaveza. Ne očekujem da će ih biti manje, jer ljudi, drugo polugođe prve godine, svi vas napinju, ali moje je da se nadam, ne rušite mi snove. 😂 I manje laži.
Više - razumevanja.

9. Koja je najbolja knjiga koju si pročitala u prolazećoj godini?

A šta s nama koji smo pročitali celu jednu knjigu? Jebiga, ne volim da čitam. Imam sreće da je knjiga bila brutalna, tako da "Hiljaditi sprat" - Ketrin Mekgi. Ja, koja, znači, ne volim da čitam, sam je pročitala za jednu noć. Ostala sam budna do pola šest ujutru čitajući ovo savršenstvo. Preporučujem svima, defintivino.

10. Koja ti je novogodišnja odluka za 2019?

Okej, najteže pitanje. Nikad nisam pravila te odluke, k'o što rekoh. Ali recimo da želim da budem fizički aktivnija. Da sam se u 2018. bavila sportom koliko sam ga gledala, do sad bih bila top model. Zadovoljna sam svojim izgledom, nije to problem, ali me nekako guši pasivnost. Nisam više osoba koja bi mogla da ceo mesec da provede ne izazeći iz kreveta. Priznajem, bila sam, ali iz nekog razloga ne mogu to više. Nešto me tera da ustanem, idem negde, radim nešto. Ljudi, je l' mi verujte da sam ja u tom naletu dosade šutirala faking papuču po hodniku? Bilo je hladno napolju, a ne bih da slomim ogledalo loptom k'o prošli put vrata...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


 Bilo je loših momenata, ali kad se sve sabere i oduzme, rezultat jeste da je 2018. bila neverovatna godina. Toliko je samo perfektno došla nakon onog sranja od 2017. Nadam se da će 2019. biti dobra makar koliko '18, jer brate, muka mi je više od svega. A želim i vama isto. ❤️


´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

среда, 26. децембар 2018.

BLOGMAS #26 čudne životinje koje bih čuvala kao kućne ljubimce

a

Pravo da vam kažem, uopšte nisam u moodu za pisanje posta, jer sam jebeni overthinker i nema teoretske šanse da izbacim to nešto iz glave, a i kad bih se zamajala nečime, to bi bilo još gore jer bih se usred toga setila onog i sve bi mi preselo i izervirala bih se jer sad je mogu da se vratim u jebenu prošlost i ispravim to iako inače mrzim da se kajem i mrzim da želim da se vraćam u prošlost, i ne želim da se praćam u prošlost, ili šta već, ne mogu da ga definišem i evo treskam po ovoj tastaturi 200 na sat jer sam zvanično načisto izludela eiih42ihof142iho1fuujhjkih02o2if. 

Osim što sam provela pola sata gledajući majmune po internetu, upravo sam napisala poduži uvod i izbrisala ga, jer iako je dobar, nekako mi se stilski ne uklapa uz ostatak posta i moje trenutno raspoloženje, koje je želja da se obesim o komšijinu sušilicu za tepihe. Tako da ćete ipak pretrpeti moj nadrkani uvod jer nije li ovo ipak moj blog i moje mesto gde mogu da izbacim iz sebe višak energije, koliko je to moguće, da bih se osećala bolje?


Majmun


Mali majmuni su preslatka stvorenjca. I to ne samo ovi minijaturni nego i oni malo veći, južnoazijski valjda, što jedu banane... Otkud znam, biologiju sam prespavala. Mada se to ni ne uči u školi, al' bitno da znaš petsto formula za nekakva kretanja i definicije za još tol'ko vektora iako u realnom životu nemaš predstavu šta je to, jer nastavnike po osnovnoj zabole da vama objašnjavaju, a i u srednjoj ako niste specijalizovani za to, ili ako niste matematički smer u gimnaziji. A realno ni ne treba vam. Ali bitno da vi znate to napamet. Okej, predaleko odosmo. Ukratko, neki majmuni su kjut životinje.

Сродна сликаРезултат слика за monkey gif













Gavran



Gavrani premoćno izgledaju, deal with that. Zamislite da imate svog dresiranog gavrana kao oni po spotovima Rafa Kamore?

Резултат слика за raven gif


Papagaj


Papagaji kao kućni ljubimci više nisu čudni. Nekad je to bilo bože sačuvaj, ali je sada normalna pojava, tako da su oni u suštini najnormalnija pojava u ovom postu. Znate da obožavam sve što je egzotično, letnje i južnoameričko, tako da mislim da su papagaji pun pogodak. Zapravo, dok za ove ostale životinje kažem da bi bilo kul kad bih ih čuvala kao kućne ljubimce, za papagaje sam sigurna da ću se brinuti o nekom od njih jednog dana.

Сродна слика

Jagnje


Iz stadiuma u kom ne razlikujem jagnje, jare, kozu i ostalo, prešla sam u onaj u kom bih ga čuvala kao kućnog ljubimca. Ali pogledajte ga samo 😍

Резултат слика за lamb gif


Je l' imate vi neke životinje koje mislite da bi bilo kul čuvati ih kao kućne ljubimce, iako znate da je nerealno?

´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸

уторак, 25. децембар 2018.

BLOGMAS #25 pogrešan smer, mrkli mrak, bez baterije na telefonu.

a


Trenutno je 22:08 i pre sat i po sam stigla kući. Jedva. Išla sam pešaka, načisto izgubljena i zbunjena, jer i ono što sam mislila da bih možda prepoznala, nisam mogla zbog totalnog mraka. Što je najcrnje, svakako ne bih prepoznala jer sam bila na skroz suprotnom mestu od onog na kom treba da budem. Vrtela sam se u krug nakon pešačenja 2km u POGREŠNOM smeru, bez i 1% baterije na telefonu, po mrklom mraku, po nekim ulicama gde žive duše nema i gde kad vidiš čoveka umreš od straha jer je to uglavnom kripi lik koji stoji na ulici i ko zna šta čeka,  Znate šta se desilo? Čekajte, ostavićemo to za kasnije.

 Momenat da čekiram mape... Trebalo je da dođem do raskrsnice blizu moje škole, koja je praktično u centu i pređem  još 900m polunepoznatog puta. Znači od te raskrsnice, trebalo je samo da idem pravo i dva puta levo. I da se vratim istim putem... Može l' jednostavnije?

Резултат слика за books gif tumblr

Išla sam na sajam knjiga, brate. Vau. To je uspeh za nekog ko je lektire zabatalio nakon petog osnovne, a o drugim knjigama da ne govorimo. Ne ponosim se time, ali jebiga. Međutim, upisala sam filološku i eto, red bi bio da pročitam nekad nešto, zar ne? 


Znači, niški sajam knjiga se održava hali sportskog centra "Čair"...
Za početak, Čair znam gde je, ali ne znam kako da dođem do tamo, mape nisam ni gledala kod kuće, jer sam bila sigurna da sam jedina koja to može da ne zna, i da osoba s kojom idem zna, a u krajnjoj liniji, imamo navigaciju. Onda, održava se u hali Čair, a ja znam samo gde su bazeni i stadion za FK Radnički Niš. Baš fino. Baj d vej, znala sam i gde je hala Čair ali nisam ni znala da znam. Izgubljena sam u vremenu i prostoru, shvatili smo. I to bi i prošlo dobro da sam ja išla sa osobom koja se makar malo bolje snalazi od mene ili da mi se makar baterija nije ispraznila i da sam mogla da uključim navigaciju, kao što to inače biva jer se uvek izgubim. "Ej, prošlo je deset minuta, ali mislim da Čair nije ovamo, je l' znaš ti gde me vodiš?" Dobih odgovor: "ŠTA? Pa ja mislim da ti znaš, pa pratim tebe"... Nije toliko kripi koliko zvuči, bar ne još uvek. Pitasmo dvoje - troje ljudi ali dođosmo nekako.

Sajam knjiga, sve lepo, majale smo se dobrih sat vremena, kupila sam čak i knjigu, koju zvanično obećavam da ću da pročitam, kao i "Vodič kroz Berlin" koju sam započela (fazon do 13. strane sam stigla) i nešto s nekom katastrofom u naslovu, zaboravila sam kako se zove koliko sam je skoro započela. 

Pola sedam, mrak odavno pao, ledeno je hladno, krenusmo nazad... Vidim ja poznat mi put, prošli put sam se tu izvlačila navigacijom iz nekog kafića. Fino, preživećemo. 'Oćemo, sutra malo... Kakvo je ono uzvišenje ispred nas, otkud je sad ova ulica slepa? Je l' slepa uopšte, šta ima levo? Gde smo uopšte? Vraćaj se nazad... "Izvinite, kako do centra" "Pravo, blago desno, bla bla bla, levo, bla bla, desno, izlazite kod pošte i crkve pa bla bla pozorište" Ništa nismo u stanju da zapamtimo, pitale smo minimum desetoro ljudi. 

Neka prodavačica u piljari nam pominje palilulsku rampu, mi u fazonu gde smo mi ovo otišle kad ova pominje faking rampu, koja je 800m južno od Čaira, a centar je severno. Bile smo tada kod neke osnovne škole, 2km južno od Čaira, dakle bile smo faking 2km u pogrešnom smeru. Vau. I evo, ja te podatke sad tek saznajem.

Сродна слика

Stigla sam kući nakon dva sata. Regularno mi treba 42 minuta, kako Gugl kaže.

A za ljude koje interesuje književnost a ne kako ja nemam veze sa životom: uzela sam roman "Signal" Patrika Lija, koji je na netu ocenjen sa 4,4 zvezdice (i to tek sad saznajem, jer baterija...).  U pitanju je triler čiji opis glasi:

"Dok u radu pokušava da nađe zaborav, Sem Drajden, bivši specijalac i pripadnik Delta odreda i ne pomišlja da je pred njim još jedna besana, sudbonosna noć; iznenadan poziv od nekadašnje koleginice, Kler Danam, mahnita vožnja kroz sablasnu pustinju Mohave i tragično otkriće na skrajnutoj pustopoljini neočekivano će ga pretvoriti u ranjiv plen. Ali Drajden nije navikao da ga love. Zato će Kler morati da mu objasni šta se krije iza njenog poziva, kako je saznala za otete devojčice u napuštenoj prikolici u pustinji i zašto su njih dvoje morali da pobegnu pre dolaska policije na mesto zločina. Ipak, Drajden nije očekivao da će objašnjenje biti strašnije od pakla i zagonetnije od nastanka sveta. Njegovoj prijateljici u ruke je dospela sprava koja ima moć da promeni tok događaja, da utiče na budućnosti; a neumoljiv Treći Njutnov zakon potvrđuje da svaka akcija izaziva reakciju. Dok Drajden pokušava da raskrinka grupu moćnika rešenih da pomoću sprave promene svet, za petama mu je nepokolebljiva istražiteljka FBI-ja Marni Kalvert."


Naravoučenije No. 1: Napunite bateriju na telefonu pre nego što krenete, jer iako vidite 44% pola sata pre nego što pođete, ako se dopisujete s drugaricom preko mobilnog interneta, istrošiće vam se.

Naravoučenije No. 2: Ako znate da se ne snalazite u vremenu i prostoru, pitajte za pravac čim izađete odnekud, ne idite 2km u totalno suprotnom smeru.


Naravoučenije No. 3: Kad idete negde ispravnim putem negde, pamtite objekte ili bilo kakva obeležja na raskricama da biste znali da se vratite istim putem.




´*•.¸(´*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°.. Ana ..°•´¨`»♥
¸.•*`(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.¸