субота, 20. октобар 2018.

Prednosti i mane brzog pričanja


Još jedan u nizu postova izazvanih mojom novom školom...
Znate, društvo i nazovidruštvo iz osnovne je 8 godina sa vama i zna vas do detalja, dok kad pođete u srednju, susrećete se sa totalno novim ljudima i ono na šta su svi navikli u vezi vas, odjednom postane nešto neobično. Recimo, dok ste bili u osnovnoj, jeli ste jabuku svakog dana i svi su navikli na to. Pođete u srednju, svima je čudno što jedete jabuku u školi, jer, jelte, 2018. godina je i voće ne viđamo, a kamoli jedemo. Pohvalno, nema šta.

Jedna stvar u vezi mene, koju ja, iskreno, ne smatram manom, ali dobro posluži kao mana kad vas profesorka književnosti tera da kažete po jednu svoju manu a vi nećete da ostavite loš utisak na samom početku, jeste brzo pričanje. Oduvek sam znala da mogu da pričam brže od prosečne brzine govora, ali sam to kontrolisala i govorila bih sasvim normalno na časovima, dok bih kod kuće ili u društvu govorila onako kako mi je inače prirodno, jer mi je muka od foliranja. Ta moja osobina posebno dolazi do izražaja kad sam nervozna ili pak jako srećna, ali i kad imam mnogo toga da kažem i reči kao da izliću jedna preko druge.

Želim sa vama da podelim neke vrline i mane brzog pričanja jer smatram da ima interesantnih stvari za ispričati. Ne smatram se fenomenom, ali mogu reći da mi je to neka vrsta talenta, s obzriom na stvari koje ću navesti u stavri pod brojem jedan.


1. Repovanje

Čujem vam ja tako početkom ove godine da Eminem najbrže repuje, ovo - ono, i znajući da mogu zaista brzo da pričam, odlučih da vidim o čemu se tu radi i koliko je to brzo. Famoznu pesmu "Rap God" od Eminema sam nakon 10 minuta upoznavanja sa tekstom bez problema odrepovala. Ne bez liriksa, doduše, jer mi učenje napamet nije jača strana. Pre par dana sam slučajno naišla na neki video gde se porede nemački i američki rep, i tu čujem onaj najbrži vers u "Gamechanger" i momentalno mi je u glavi bio novi izazov- odrepovati ovo na nemačkom. To stvarno jeste izazov za nekog ko je nemački počeo da uči pre mesec dana. Zvanično pre 4 godine, ali realno pre mesec dana. I nakon sličnog vremenskog perioda kao kod "Rap God" sam bez problema spojila dva najbrža versa, koja su inače odvojena sporijim delom. I fucking did it! Zaključak: kad brzo pričate, repovanje najbržih strova vam ne predstavlja problem nego izazov i zadovoljstvo.

1. Ponavljanje

It's pretty fucked up kad vas celog života teraju da ponavljate jedno te isto po sto puta jer vas nisu razumeli. Pritom to vama nije brzo, jer možete dosta brže, ali će vas ljudi (pogotovo polugluvi profesori) usporavati dok ne počnete da im sričete. 

2. Brzalice

Neretko nam se dešava u školi da nas teraju da govorimo neke brzalice i zna se ko tu uvek pobeđuje. 😂 

2. Vi brzo pričate, nisu oni gluvi

Neki ljudi, koliko god vi pazili na brzinu govora, će se konstantno izvlačiti na to da vi to smeljete, zgurate, zbutate na brzinu i nisu oni krivi što vas ne slušaju ili ne čuju, nego vi brzo pričate. U 90% tih situacija ste vi to izgovorili najnormalnije, prosečnom brzinom govora, fino i razumno, ali dotična osoba neće da prizna da je polugluva, ili u gorem slučaju, da vas nije ni slušala jer je u ovom momentu bitnije da li je neki nebitan lik iz turske serije sreo nekog još nebitnijeg lika ili samo sanja. Iako je jasno k'o dan da sanja, jer su metnuli crno - beli efekat i čudnu muziku, ali boli njih dupe šta ćete da im kažete, imaju izgovor.

3. Strani jezici

Čim malo uđete u neki strani jezik, naučite pravila čitanja, mnogo vam lako pada čitanje, pa i govor na tom jeziku, ako izuzmemo činjenicu da ne znate gramatiku i da ste ograničeni brojem rečenica koje biste umeli da sklopite. Govorim vam iz ličnog iskustva s nemačkim jezikom.

3. Volontirate kao kolvn

Pojedine osobe vašu mogućnost da brzo pričate doživaljvaju kao da ste struju otkrili i teraju vas po sto puta da ponavljate neke gluposti, pa još i da pričate nekim njihovim prijateljima a vi ljude prvi put u životu vidite. Jedna mi je tako skoro dovela nekog da mu odrepujem ono na nemačkom, a ja niti znam ko je lik niti bože daj. Awkward af. Hvala bogu pa je u tom momentu zvonilo.



Naravno, sama činjenica da je vaš tempo govora brži nego što treba, nije dobra, jer se tako smanjuje razgovetnost i razumljivost ispričanog. Ali da ima nekih interesantnih stvari kod kojih vam ova osobina može pomoći - ima. I da možete da se kontrolišete a da ne izgubite sposobnost da brzo a tačno pričate - možete.


среда, 17. октобар 2018.

Autumn things


Pre svega, želim da se zahvalim Petri sa bloga Peany na predivnom jesenjem postu, koji me je inspirisao za ovaj. Hvala Petra. Bio je to stvarno jako divan i vajbi post.

Kako nam je jesen kalendarski stigla, ali je u praksi nema nikud (izuzev što lišće žuti i opada, ali džaba kad se ja kuvam i kratkoj majici...), sve nas polako hvata ta jesenja euforija, i mene, logično, pa bih ovim postom napravila neki uvod u jesen na svom blogu. Popričajmo malo o nekim jesenjim stvarčicama, počevši od nekih stvari koje nas svakodnevno dočekuju, pa do onih koje sami stvaramo, kao što su recimo mejakp i autfiti. Dakle, stvarčice koje obeležavaju jesenju euforiju.


1. Dekoracija

Dekoraciju uglavnom vezujemo za zimu, ali Beograđanima je ona prvi vesnik jeseni, s obzirom na to kad su je postavljali... Šalu na stranu, kad dođe jesen svi dobijemo želju da sve okitimo onim kjut lampicama i da nam soba bude ušuškana, topla i slatka, dok napolju pada kiša. Jes' da uglavnom od toga bude samo gledanje tumblr dekoracije po netu, ali... bitna je namera.


2. Kiša

Pomenuta kiša, koju, ako se ovakvo vreme nastavi, nećemo videti do proleća... Kad dođe jesen, svi volimo kišu, pa čak i oni što je inače nikad ne vole. To je ta moć jeseni da vas natera da volite nešto što nikad ne biste.


3. Fotošutinzi

Jesen je verovatno najfotogeničnije godišnje doba, složićete se. Dakle, idealan period za promeniti nijanse instagram fida.
Odvojila sam vam neke fotke koje sam pronašla i koje mi se baš sviđaju kao ideje za slikanje. Meni se lično najviše dopada ova u donjem levom uglu, a imam bukvalno identično mesto u gradu, tako da mislim da ću je rekreirati kad se neko smiluje da me slika...


4. Moda

Jesenji autfiti su samting spešl. Ništa lepše nego kad navučete na sebe one tople, najmekanije stvari iz ormara i izgledate preslatko a ne brinete da li vam je iskočilo salo, celulit i šta ti ja znam šta sve.

Moj favorit ove jeseni su beli džemperi, i u momentu u kom ovo pišem, planiram da sutradan kupim jedan. Fun fact je da sam prvo razmišljala da kupim bordo donji deo trenerki, ali to je malo fakt ap, jer nema previše opcija za kombinovanje takvog komada odeće, izuzev bele majice, rolke i sl. I onda treba nekima celi život da objašnjavam da nisam obukla crveno - belu kombinaciju (pu pu pu, daleko bilo), nego bordo - belu. Kažem vam to jer sa na ivici da na novom krevetu napišem da je bordo - beli, a ne crveno - beli. Nina Just Bebe, srećo, znaš da te volim, ali morala sam 😂


5. Hrana i piće

Nemojmo da se lažemo, svi ovo obožavamo kod jeseni. Pa ja bih za kompot i toplu čokoladu dušu prodala. U petak sam probala toplu čokoladu iz automata u školi, i ono je nešto najsavršenije ikada! Ljubav za osobu kojoj je palo na pamet da nam stavi dva automata u školi (iako oni tu ko zna koliko godina stoje, ja to provaljujem tek nakon mesec dana svakodnevnog boravka u toj školi) 


6. Mejkap

Jesenje nijanse na licu su život!
Mat usne tokom ovog doba godine dominiraju, i to je jednostavno činjenica. I ja lično obožavam tečne mat karmine, pogotovo u jesenjoj bordo nijansi (otprilike boja senke na devojci sa donje leve slike). To posebno savršeno izgleda u kombinaciji sa belim džemperom. 😍 Tu su, naravno, i nijanse koje vuku ka narandžastoj, braon ili pak crnoj, ali je ubedljivo moj favorit upravo pomenuta bordo.




A šta vi najviše volite kod jeseni i da li vas je uhvatila euforija? Je l' planirate da dekorišete sobu? Uzgred, šta kažete na post sa primerima jesenjih mejkapovima? Zaluđena sam njima u poslednje vreme.



петак, 12. октобар 2018.

Kada JR10 ne bi postojao, za koga bih se udala, a koga bih poljubila, ali i koga bih inače ubila, jer to ne zavisi od mog muža? -collab w/ Ana

*Minut ćutanja za moje oduševljenje ovom slikom*

Nije tajna da sam ja udata žena, da imam dete iz prvog braka mog muža, i da sam promenila prezime u Rodrigez, tako da, složite se, bilo bi lil bit rude, da govorim ovde za koga bih se udala, stoga dajem sebi za pravo da ime ove igre promenim u "Kada James Rodriguez ne bi postojao, za koga bih se udala, a koga bih poljubila, ali i koga bih inače ubila, jer to ne zavisi od mog muža". Jednostavnije je, zar ne?

Uglavnom, svi znate moju dragu Anu sa bloga Jednostavno Ana, koju volim k'o roda najrođenijeg i s kojom obožavam da radim kolabove. Danas, dakle, radim kolab sa njom. S tim da će se njen post zvati onako standardno, jer ona ne zna muke udatih žena. 😂

Mnogo sam puta rekla koliko mi je Ana draga osoba i koliko mi znači to onalajn prijateljstvo, koje će, nadam se, jednog dana biti više od "onlajn". Zaista predivna osoba i jedna od najlepših stvari koje mi je blog doneo. Stoga, predlažem vam da, ukoliko niste, posetite njen blog, jer se defintivino nećete pokajati.

Dakle, dovogorile smo se da jedna drugoj damo sedam grupica od po tri osobe i među njima biramo koga bismo ubile a koga poljubite ili se udale za njega (u mom slučaju kad ne bih imala muža).


1. KJ Apa, Cole Sprouse, Casey Cott

Misaona imenica je ispisati imena poslednjoj dvojici... 

Kejsi Kot nisam imala pojma ko je, ali nakon gulganja vidim da je glumio Kevina u Riverdejlu. Njega bih ubila, jer nije ostavio nikakav utisak na mene, jedva sam se i setila ko je, čak i kad sam videla, a ukoliko je to onaj što je išao u šumu, čak me je ii nervirao tokom serije, tako da ćemo njega roknuti.

KJ Apa mi je najgotivniji, i tokom serije sam ga volela, s tim da me je nervirao kad je bio s onom pedofilkom i dok je bio Hajramov bot, ali generalno ga anjviše volim od ovo trojice, tako da bih se za njega udala.

Kol Spraus, lik kom nikad neću zapamtiti prezime, mi je okej, u prvoj sezoni me je malo nervirao jer je bio nit' tamo nit' 'vamo, posle je ispravio utisak i njega bih poljubila.


2. RAF Camora, Bonez MC, Miami Yacine

Kamoru malo je reći da OBOŽAVAM, kako njega, tako i njegovu muziku, nove pesme su mu brutalne, tako da bih se za njega pez polemike udala.

Bonez ima mali milion dueta sa Rafom i zajedničke pesme im uvek ekstra ispadaju, ali ovako posebno ga ne slušam i nisam u toku s njegovom muzikom, osim, jelte, kad je sa Rafom. Kill

Znam par Majamijevih pesama, između ostalog legendarnu Kokainu. Ne pratim ga previše, ali eto, znam po koju pesmu. Kiss


3. Milan Stanković, Gazda Paja, Jala Brat

A ja mislila da sam joj zadala muke kad sam joj dala Šešelja, Miroslava Ilića i Šabana. Kuku lele.

Milanova jedna jedina pesma može da prođe - Trans. Pritom mi ni ona nije nešto vauu, ali ima omajgad kaver (Kristinin), pa kao ajde. Recimo da bih njega poljubila, mada mi je do skoro išao na živce.

Gazda Paja nemam pojma ko je lik. Čula sam za njega, znam da je pevač, ali niti sam mu čula neku pesmu niti bože daj. A i brate, nazvao se Gazda Paja... Njega bih ubila.

Džali ide merry, samo jer me ne nervira kao Milan, i jer znam ko je, za razliku od onog Paje. A i kad bih se udala za Džalu, mogla bih da ga naučim da još brže priča, tako da bi to bilo ekstra. 😂 Snimio je sa Bubom i Rafom Nema bolje, a ima još tako nekih finačkih pesama, i što je najbitnije, u pesmi Pravo vreme nosi Bajernov dres. Ako je to uopšte bio on, a ne Buba. Otkud znam...


4. Enn La Rush, Jana Dačović, Lea Stanković

Ana me iritira jer se mnogo tripuje, umišlja i folira neki gas a u onom rijalitiju je pokazala da nema veze s mozgom. Rijalitije ne gledam, gledala sam samo isečke gde se pojavljuje ona i... bože sačuvaj. Kill.

Jana mi je okej devojka, pokazala je da isključivo svojim radom i trudom može da napravi ono o čemu je sanjala i pravi je primer kako jutjuber koji se odluči za takav kontent treba da se ponaša. Njen sadržaj na Jutjubu nije nešto što inače pratim, stoga retko gledam njene videe, ali mogu reći da ima brutalne vlogove. Da sam Muđa, oženila bih je.

Lea mi je onako... Nit' smrdi nit' miriše. Nekad me nervira jer ume da deluje nafurano, ali generalno mi je okej i ima fin ukus kad je moda u pitanju. Kiss.


5. Jake Paul, James Charles, PewDiePie

Džejk Pol nemam blage veze ko je. Čula sam za njega (to je onaj što je pristao na nekakav boks meč, zar ne?), ali stvarno nisam u toku. Gugl kaže i da je glumac i da ima neke pesme. Ima čudnu kosu. Nemam pojma, recimo da bih se za njega udala, ali ono...

Džejmsa bih ubila. Da ne ispadne da ga sad kao nešto diskriminišem zbog onoga što snima, neka radi čovek šta hoće, ne mogu nikome ništa da zabranim, ali meni to jednostavno nije ni lepo ni interesantno, a ni njega, kao ni drugu dvojicu, ne pratim tako da nemam pojma kakve su osobe, pa moram da presudim na osnovu nekih osnovnih stvari sa kojima sam upoznata.

Pjudipaja recimo da bih poljubila. Nisam nikad odgledala nijedan njegov video, znam ko je, doduše, ali mi je totalno svejedno između njega i Džejka.


6. Selena Gomez, Dove Cameron, Demi Lovato

Situacija jasna k'o dan.

Selenu bih poljubila jer mi je onako... okej. Ima neke solidne pesme, gotivna osoba, u globalu, nema ništa ni za ni protiv.

Dove Cameron je bukvalno prelepa likuša, čula sam jednu - dve njene pesme, gledala sam je u Descendans i u Liv & Medi, tako da bih nju oženila. Jer ne mogu da se udam, pošto je žensko, tako da bih ja morala da budem muško, i onda bi to značilo da sam je oženila. Oženio, whatever.

Demi mi je skroz nekako antipatična, šta znam. Ne hejtujem je, ali je ne volim. Kill.


7. Nicki Minaj, Iggy Azalea, Cardi B

Niki bih poljubila jer mi je okej, solidna, ima finu pesmu s Fjučrom (jer ne mogu da kažem "Futureom") - You Da Baddest. Nijedna njena pesma me ne oduševljava izuzev ove, tako da mi je na sredini negde.

Igi mi je baš nekako antipatična, čula sam je, doduše, samo u duetu sa Arianom, ali mi znate onaj osećaj kad vidite nekog i jednostavno vam ne prija. Ne mrzim je, ali mi ne prija. Kill.

Kardi Bi sam na proleće obožavala da slušam. Imala sam ceo njen album preuzet. Sad su me smorile pesme ali mi je skroz gotivna, tako da nju ženim.


Sve sam ja ovo lepo ispisala ali sad treba da skinem slike 21 ličnosti i napravim kolaže od njih. Ugh. Čitamo se jednu večnost kasnije.

Резултат слика за one eternity later spongebob

Gotovo. Nedelju dana kasnije, douduše, ali gotovo.
Ako sam vam ubila i rekla nešto negativno za neku poznatu ličnost koju volite, znajte da je to samo moje mišljenje, na koje imam puno pravo, kao i vi na vaše, a i da je ovo samo igrica, i da, normalno, nikog ne bih ubila.

Hej! Oktobar


Prekjuče mi je stigao novi broj Hej! magazina, ali s obzirom na to da ove nedelje idem popodne u školu, teže mi je da izdvojim slobodno vreme. Juče sam sve pročitala i jedva čekam da podelim utiske sa vama. :)

Za početak, nešto što me je mnogo obradovalo! Sećate se onog crteža o kom sam vam govorila da sam terala sestru da mi crta, ali ona nije htela, pa sam sama nacrtala a pošto mi se dopalo kako je ispalo, odlučila sam da ga pošaljem Heju? Pa ljudi, moj crtež je u top 3! :) 

Ne crtam baš bajno, a kad telefonom fotografišete nešto tog tipa (pogotovo kad vam je blic uključen), ono igleda još gore jer se konture uopšte ne vide i napravi se neki kontrast, tako da svetle boje budu bleđe, tako da mi verujte na reč da je uživo lepše, a ja ću vam ostaviti fotografiju.


Što se ostatka magazina tiče, najviše me je obradovao tekst o šminkanju, u kome možete videti neke najčešće greške tokom šminkanja i zašto i kako ih treba izbeći. Zaista genijalno. Bukvalno se osećam prosvetljeno nakon čitanja ove rubrike. 


A ovomesečni Hej izlog je SAVRŠEN. Prvo, nešto što me je jako pozitivno iznenadilo jeste "Avatar, poslednji vladar vetrova". Ljudi, ovaj crtani je obeležio period od moje 11 do 13. godine, otprilike. Obožavala sam da ga gledam do te mere da sam bila zaluđena i da nisam htela da idem da spavam dok ne odgledam Avatara, iako sam sve epizode znala napamet. Predivan crtani!

Tu imamo i Koka-Kolinu nagradnu igru. Ove nedelje se deli lopta sa Svetskog prvenstva za koju bih ja dušu prodala, tako da se iskreno nadam da ću biti među srećnicima.

Rimelove palete senki oduševljavaju! Pre par dana sam ih videla negde (DM ili Lilly) i oduševljena sam nijansama, tako da ću vrlo verovatno da ih isprobam.



Naredna stvar koja me je baš fino iznenadila jeste rubrika "Škola bez bola" sa savetima za učenje. Svi mi imamo taj problem da nam gradivo nekad, pogotovo nakon raspusta, ne ulazi u gravu, tako da smatram da je ovaj tekst jako koristan i pokušaću da primenim savete, jer testovi polako kreću od kraja narednje nedelje.

U suštini, stvarno lep broj. Imate moju iskrenu preporuku. :)


среда, 10. октобар 2018.

Muzika i filmovi & učenje jezika


U četvrtom razredu smo dobili ankete za odabir drugog stranog jezika, koji ćemo učiti od petog razreda. Šta smo mi, deca od 10 godina mogli da znamo tad? U opticaju su bili francuski, nemački i ruski. Ja, tadašnji ogromni obožavalac Pariza, odabrala sam francuski. Oko 130 učenika iz generacije je bilo za nemački, tako da je on izglasan. Posle im je na nos izašao taj nemački i svi su kukali i žalili što nisu glasali za francuski. I ja sam žalila što nisu glasali za njega. Mrzela sam nemački dobre dve godine i učila sam jer moram i samo što moram. Užasno teško mi je padalo učenje tog jezika. U sedmom razredu je došao novi nastavnik i to je jedan od tri primera u mom životu gde se jasno vidi koliko nastavnik/profesor može da vam promeni mišljenje o predmetu. U početku smo ga svi bojkotovali, jer nam je bio već peti nastavnik i jer je u prvih par časova izigravao strogoću, ali posle je popustio. Štaviše, njegovi časovi su bili među nainteresantnijim. I tako kad vam je fino na časovima, zavolite i taj predmet. Uticale su tu i druge stvari. U leto 2017, moj budući muž (koji ne zna da mi je budući muž) se preselio u Minhen, počela sam da slušam nemačku muziku... E dođosmo dotle. 

Filmovi i serije koji gledam su u 99% slučajeva američki. Kad nisu američki, britanski su. Muzika koju slušam je u 98% slučajeva nemačka. A ljudi kažu da to mnogo utiče na znanje jezika. Rezimirajmo sitaciju.


Резултат слика за watching movies tumblr

1. Akcenat

Gledanje američkih filmova je dovelo do toga da mi danas britanski akcenat zvuči neprijatno i neprirodno. A britanski engleski je pravi engleski.
Ovaj jezik učim od predškolskog. Dakle, od svoje šeste godine, ali do pre par godina sam engleski izgovarala onako tipično za Slovene (izuzev r). Kako sam počela da gledam filmove, pokupila sam američki akcenat i poslednje dve godine se moj engleski ne razlikuje previše od onog kojim se služe Amerikanci.

2. Fond reči

I gledanje filmova, ali prvenstveno serija je doprinelo bogaćenju mog rečnika, kad je engleski jezik u pitanju. Recimo, kad ste duži vremenski period psihički u krimi seriji, znate sve pojmove koji se javljaju. Očevidac, svedok, žrtva, suđenje, zatvor i još mnoge druge termine koje možda na maternjem ne biste znali kako se zovu, ali znate šta znači. Primer u mom slučaju je druga sezona serije"13 Reasons Why", koja mi se ne sviđa, ali sam je ipak odgledala. Radnja se vrti oko suđenja i tu ima mnogo stručnih termina.

3. Sleng, žargon, fraze...

To nećete učiti u školi, ali će vam pre trebati u životu nego polovina tabele nepravilnih glagola. I ne govorim samo o psovkama, već o nekoj svakodnevnoj verziji engleskog. Budimo realni, i mi ne govorimo onako kako pišemo sastave ili pričamo s profesorkom srpskog.

Резултат слика за music tumblr autumn

4.  Stihovi

Iako nisam totalni početnik, ovaj deo posta vam pišem kao osoba koja manje - više zna samo neke banalne, osnovne stvari. Jedno prošlo vreme, prezent, jedno buduće (valjalo bi proveriti da li je to uopšte buduće vreme), sva lica i tako to. 
Do skoro sam bila u fazonu "meni ovi stihovi ni za šta u životu neće trebati", što nije bilo daleko od istine. Znala sam da kažem "Nalazim se u Poršeu Panameri, poziram za bliceve", "Odmaram u Sarajevu, pijem vodku Melone", "Dva kila kokaina direktno s Kosta Rike", "I ona me pita odakle dolazi *nešto, ne razumem šta*", "Trenerka od Mančester Junajteda" itd. Toliko neke random rečenice... Međutim, kako sam otkrivala nove pesme, kako su autori muzike koju volim izbacivali nove brutalne pesme, tako je moja plejlista bivala prepunjena hrpom nemačkog repa i tako su mi se u glavu uvlačili novi stihovi. Često sam onako random pevala "Mich stoppt kein Risiko", "Bruder, was kostet die Welt? Aktuell nichts, kost' jeden Tag was", "Wir schriben Geschichte"... Isključivo zahvaljujući tim pesmama, ja danas umem da kažem da mi je omiljeni predmet istorija (i nemački je). Pesma se zove "Geschichte", što znači "istorija" i što ja nikad ne bih znala da nije te pesme. Danas sam bez problema profesorki rekla na nemačkom "Naučiću sve jer mene ni jedan rizik ne zaustavlja". Tu mi je pomogla "Risiko". 
Pomaže. Mnogo.

5. Zavolite jezik kroz muziku

Zavolela sam časove, to stoji, ali predmet (jezik) se malo teže zavoli. Moj budući muž je mogao da se preseli u Porto Riko, to ne znači da bih ja zavolela... španski? Šta god se tamo govorilo. 
Devedest posto zasluga nosi muzika. Međutim, ako vi slušate nešto na silu, nema tu vajde. Ako stvarno ne zavolite muziku koju slušate, ako ne iščekujete svaku novu pesmu, ako se ne trudite stvarno da razumete o čemu se radi u pesmama, ako vas to jednostavno ne interesuje ili vam ne prija, nema ništa od toga, ljudi. Tek kad zaista zavolite muziku na nekom jeziku, možete to da osetite. Recimo, rešite vi da slušate Arianu Grande. I to tako ide neko vreme, ali skontate da je slušate da biste slušali jer vam se sviđa i konstantno imate nagon, želju, potrebu da pustite nešto što inače slušate. E kad Ariana postane ono što inače slušate, tad je to to. Ariana, ili u mom slučaju nemački rep.

Резултат слика за studying tumblr autumn

Počeću vrlo uskoro da učim kineski, ljudi moji. Od narednog septembra i španski. Španski mi je izborni predmet u drugoj godini, pa ću odabrati njega, a kineski je bio baš ishitrena odluka. Saznala sam da počinje kurs kineskog u mojoj školi i prijavila se odmah nakon škole. Jedva čekam da mogu da psujem sve žive na kineskom, buahahahaha 😂 Biće interesantno. 


субота, 06. октобар 2018.

Vratili smo školsku klupu na fabrička podešavanja- Storitajm u ime odeljenja za specijalne talente, bla, bla


Šta mislite, šta rade 20 učenika specijalnog odeljenja za talentovane učenike, budući akademski građani, kako profesori vole da nas zovu, kada ih ostavite same na cela tri časa i veliki odmor? Čitaju Dostojevskog, a? Aha...

Mismo, dragi moji ljudi, razvalili klupu na delove, vratili je na fabrička podešavanja, sahranjivali, razvijali odeljenski turizam zahvaljujući njoj, surfovali na njoj, zidali kule i gradove od njenih delova...

Zavalite se u fotelje i krevete i budite svedoci ovog storitajma.


Od kad smo zvanično postali učenici ove škole, u našoj učionici postoji jedna malo razdrndana klupa, mada je odmah ispred table i niko tu ne sedi pa niko nije ni obraćao pažnju na nju. Doduše, nije ni bila mnogo razdrndana, samo se malo više klatila nego što je to uobičajeno za jednu klupu.

Imala je odličnu lokaciju za sve situacije izuzev časova. Redovno bi neko sedeo na njoj, ali to nije predstavljalo problem, s obzirom na to da je bila u finom stanju. Do skoro...

U četvrtak su dvoje učenika mog odeljenja, nazvaćemo ih Moljac i Zadrugar, kao što bismo svi to radili, sedeli na toj klupi i njihali nogama, tako da se i klupa blago pomerala levo - desno. Klupine noge su se iskrivile i, logično, klupa je pala zajedno sa ovo dvoje. Moj drug (Zadrugar) i ja smo namestili klupu, iako je bilo preteško ispraviti one noge. Podigli smo je. Klupa je jedva stajala, i bukvalno je bio potreban jedan jači dodir da padne. Svi smo se odmakli i ostavili je tako, u nadi da će pasti kad se profesorka uhvati za nju.

Imali smo prvi čas, profesorka nije ustala sa svoje stolice, a klupa je ostala onako kako smo je namestili. Onda je usledio drugi čas, koji smo gubili, veliki odmor, i još dva časa, koja takođe gubimo. Idealna prilika za skršiti nešto, zar ne?

Moja drugarica, nazvaćemo je Burek, je 'ladno zaboravila na stanje klupe i sela na nju. Nije zadugo ostala u tom položaju, već se srušila zajedno sa klupom, ali je ovog puta dokrajčila. Klupa se RASKOMADALA. Otpale su noge, šipka koja ih spaja po dužini se otkidala sa obe strane gde je zavarena, polica koja je zašrafljena za tu šipku je otpala, a tabla koja stoji na vrhu se odvalila od ostatka i takođe otpala. Dakle, sto je zvanično vraćena na fabrička podešavanja.

Сродна слика

Budući akademski građani su iskoristili tu prilike da organizuju sahranu klupi, poliju je Fantom, orasima iz nekog keksa, slikom random lika, plišanom kravom (Prdojle) i svinjom (Šutko), a bogami, razvili smo i dobar turizam od te klupe. Kako su svi hteli da dođu i posete našu klupu, koja je postala turistička atrakcija, naplaćivali smo ulaz 10 dinara. Ubrzo ih je sve prošla volja kad su skontali da nema za džabe.

Došli su nam matematičari, uvereni kako će srediti klupu, ali to, logično, nije bilo moguće, pa je i od toga nastala sprdnja. Ubacivali smo stolice umesto nogu, zidali kule i gradove od onih dela i govorili kako je to apstraktna umetnost, te kako samo određeni mogu to da razumeju.

Sve se završilo tako što se četvrti čas približavao, pa smo deo po deo navalili uza zid, pored vrata, a onda i odlučili da odnesemo to domaru.

Naravno, ne smemo baš da kažemo razrednoj da smo se ljuljali na klupi i zato se srušila, tako da su nam neke od ideja bile da je klupa bila mentalno nestabilna (nestabilna, kontate?) i da je izvršila samoubistvo, ali i da je profesorka, inače zvezdašica, iznervirana rezultatom 6:1, razbila klupu u naletu emocija.

Epilog: Ipak nismo toliki retardi, a razredna još uvek ne provaljuje da fali klupa pravo ispred nje i to je tako ostalo.



Je l' imate vi slične dogodovštine iz škole? Baš bi bilo ekstra da ih podelite. 
Znam da 90% odeljenja nešto slomi tokom svog školovanja, ali za svojih 8 godina provedenih u osnovnoj, to mi se nije desilo, a već u prvih mesec dana u srednjoj smo uspeli da vratimo klupu na fabrička podešavanja.



среда, 03. октобар 2018.

Septembar 📚☕⚽🎉


Mesec mog rođendana is here. Septembar je, pošla sam u srednju školu, rođendan mi je, k'o što rekoh, soba mi se renovira, derbi je na putu... Videćemo šta će biti. Dobro došli u ono što volim da nazivam svojim e- dnevnikom.


1. nedelja

Резултат слика за i like school  tumblr gif

Omajgad. Pošla sam, dakle, u srednju školu. Pa ljudi, ja sam oduševljena. I društvom i profesorima. O prvom danu sam pisala u postu: LINK. Takođe, stigao mi je krevet, ubacili smo i novi tepih, zidovi su gletovani i okrečeni u belo... Prelepo. 😍 Čekala sam to od jula. Divna nedelja, zaista. U petak sam se, doduše, posvađala sa nekim osobama, ali šta da se radi. Meni je generalno bilo ekstra.

Резултат слика за do you know how stupid you are gif

2. nedelja

U ponedeljak sam imala situaciju sa jednim... Ne mogu reći da je retard, ipak su to ljudi koji su silom prilika takvi i ne mogu da ih vređam. Čovek nije, daleko od toga. Govno... pa opet mi to dođe uvreda za govno. Lik je specijalan slučaj, ne možeš ga porediti ni sa čim. Dotični je očigledao gledao Pink ovih dana i video one albance što blokiraju puteve šleperima i pokazuju one ćurke (jer ne mogu reći da je ono orao, bojim se da me orlovi ne tuže za nanošenje duševnog bola). Njegov mikromozgić nije uspeo da svari tu informaciju, nego je mislio da je to uvredljiv način za mahanje i počeo to da imitira. Pa meni su suze krenule. Ne znam da li od smeha, gledajući kako sam sebe zakopava, ili od tuge jer mi srce slama činjenica da ovakvi humanoidni oblici postoje.

Ponedeljak u školi je bio jako čudan. Par nas je vodilo raspravu o Hitleru i bila sam na ivici da se posvađam sa jednom profesorkom jer sam joj kulturno rekla da se ne slažem s njenim mišljenjem, za koje pouzadno tvrdim da nije ispravno (jer likuša živi pod kamenom i sere kako u sportu i muzici (zajedno sa ostalim umetnostima) nema diskriminacije i mešanja politike. Ma nemoj molim te) i iznela svoje, a ona samo što me nije obesila o luster... Uveče smo imali roditeljski i i moji roditelji su zadovoljni razrednom, tako da mi je baš drago da delimo mišljenje.

Fun fact: jedna profesorka me koristi kao kalendar za utakmice 😂 
U subotu mi je dolazila drugarica za grupni rad iz nemačkog, a u nedelju sam slavila rođendan sa novim društvom. Bilo je jako lepo, mada je zeznuto kad vam je rođendan na početku godine. Sad se kajem što neke osobe nisam pozvala umesto određenih. Nemam ništa protiv dotičnih, ali bi jednostavno bilo fer.



3. nedelja

U utorak smo birali (pod)predsedika odeljenja, blagajnika i članove školskog parlamenta. Kandidovala sam se za predsednicu i kao drugoplasirana imala 25% glasova, prva je imala 35%, dok je ostalih 40% bilo manje - više ravnomerno podeljeno među ostala 4 kandidata. Sad sam, dakle, podpredsednica. Vau. Poslednji put sam bila u 2. razredu, a predsednica u 5. i to jer me je, tada nova razredna random izabrala. Ne baš random. Uticale su neke persone na nju. Bilo je to malo pre početka svega...

Gledala sam Zvezdu - Napoli, Napolijev napad me razočarao, a u sredu sam se razočarala u život. Arena Sport 2 mi nije radila celo veče, pa sam gledala Juventus - Valensiju na Areni 1. I sad sam srušila svoj savršeni niz odgledanih Bajernovih utakmica, zbog kojih sam sedela u cvećkama pored nekog kafića u Grčkoj, jer mi se nije dalo da plaćam piće da gledam... 😭 P.S: Da, crveni za Ronalda je opravdan, iako ga je Brih presudio.

U četvrtak uveče je jedna od novih drugarica slavila rođendan, i bilo je fino. Pravile smo se da smo Nemice, ja sam imala glavnu ulogu dok su one ubacivale "Ja, ja klar, naturlih" i sl. I obraćale smo se random ljudima. Iskreno, zvučalo je poporilično profi. 😂

Nedelja. Derbi. Moji prepolovljeni živci nakon 72. minuta. Partizan je sve vreme, a pogotovo u prvom poluvremenu bio puno bolji od Zvezde, dominirao je, imao mnooogo jači napad, mnogo bolje prilike (sećate se one prečke?) i logično, zabio je gol. Totalno jasan, očigledan i neminovan. S druge strane, Zvezdin nazovigol u drugom poluvremenu... Brate sudijo, ne možeš da sudiš gol kad ni sam nisi siguran je l' jeste il' nije. A logično da nije, jer da bi se gol priznao, lopta MORA celom svojom površinom na pređe liniju. A Stojković je odbranio pre nego što se to desilo. Za mene je 1:0, ćao.

Inače, ja sam iz Niša, ali sam pratila vesti iz Beograda, i ljudi, pola grada je bilo blokirano, policija opkolila centar, iz Kneza se ne može do stadiona, gužva na Autokomandi, igrači se jedva probili do stadiona... pa ovo je neverovatno 😂 Sećate se onog, meni iskreno svog omiljenog posta 30 stvari koje želim da uradim pre nego što riknem? Znate koliku želju ja imam da budem jednom na tribinama...


Резултат слика за autmb gif tumblr

4. nedelja

Premrzosmo.
Paz'te situaciju: pola druge i celu treću nedelju je jedna osoba iz mog novog odeljenja bolesna i nije dolazila u školu. Drugarica s kojom sedim i ja smo se fino dogovorile da iz nape prve klupe ona pređe na njeno mesto, a ja iza nje kod druga. I sve je to bilo fino i bajno, ali ona u sredu ove nedelje dolazi nazad u školu. I sad bi ja trebalo da se iz poslednje s drugom s kojim se, logično, družim vratim u prvu s osobom s kojom sam onako... neutralna. U protivnom bi ispalo da sam je ispalila, jer za mene ima pesta pozadi, ali ona sedi na tuđem mestu. Molite se za mene da preživim.

A što se utorka tiče, pa ljudi... Zahtevam nadoknadu za pretrpljeni stres i nanošenje duševnog bola. Zamislite da sjebete nešto, uvučete još jednu osobu u to (jer je dotična sama htela), a onda treba obe da vadite iz toga jer ta persona nije baš najpametnija na svetu.

Uzgred, mnogo sam zgotivila nemački i istoriju i profesorke koje predaju i pravo da vam kažem, to su mi sad omiljeni časovi. A da mi je neko pričao da će ovako biti, poslala bih ga na lečenje...
Nemica je baš kul, šteta što je zamena i što će nam doći neka stroga, kako kažu. Časovi su interesantni, dala nam je prekul temu da spremimo za odgovaranje i baš onako učim sa zadovoljstvom. Istoričarka je pak, mnogo pametna, delimo mišljenje po pitanju nekih tema i otvorena je za razgovor sa nama i da čuje naše mišljenje o nekim temama, za razliku od istoričara iz osnovne koji je samo davio mnotonim glasom i terao nas da pišem po 5-6 strana za jedan čas. Takođe, i kod nje su mnoho zanimljivi časovi. Donela nam je, između ostalog, neki letopis, dnevnik, tako nešto tadašnjeg profesora ili šta je već bio i to sa početka 20. veka i istraživali smo o našoj školi, koja je, btw, stara 140 godina. Saznala sam da je 1920. izbio požar i da je ta školska godina bila skraćena zbog obnove zgrade (zgrada škole je danas pod zaštitom države) a nastava se odvijala u nekoj osnovoj i u nekoj od zgrada kasarne. Vau.


Muzika:


RAF Camora: Kokain, Risiko
Miami Yacine: Kokaina


Ja. Das ist alles.